Polovnjak.net

EUR.1 i izjava o poreklu: kada je carina 0%

EUR.1 i izjava o poreklu na fakturi su dva dokaza da auto ima preferencijalno poreklo iz EU. Sa važećim dokazom polovan auto kupljen u Nemačkoj plaća carinu 0% i u Srbiji i u BiH, a bez njega redovnu carinu za polovan auto, koju navode vodiči o carini i PDV-u u Srbiji i u BiH. Nije dovoljno da je auto proizveden u EU: izvoznik mora moći da dokaže poreklo dokumentima.

Šta su EUR.1 i izjava o poreklu

EUR.1 (uverenje o kretanju robe) izdaje carina zemlje izvoza. Izjava o poreklu je propisan tekst koji izvoznik stavlja na fakturu ili drugi komercijalni dokument. Oba dokumenta dokazuju preferencijalno poreklo po revidiranim PEM pravilima, koja su od 1. januara 2026. jedina pravila o poreklu u trgovini EU sa Srbijom i BiH.

Koji auti imaju poreklo iz EU

Poreklo određuju pravila o poreklu, a ne mesto kupovine ni marka. Za automobile vrednost materijala bez porekla može da bude najviše 45% cene franko fabrika (revidirana PEM pravila, Prilog II), a jednostavno sklapanje nikada ne daje poreklo. Uprava carina Srbije navodi da nije dovoljno da je auto kupljen u EU, pa ni da je tamo proizveden.

Auti proizvedeni u Japanu, Koreji, SAD, Kini ili Velikoj Britaniji ne mogu da imaju poreklo iz EU (te zemlje nisu strane PEM konvencije). Za auto proizveden u Turskoj ili u nekoj od zemalja EFTA i kupljen u Nemačkoj nijedan zvaničan tekst ne potvrđuje carinu 0%; pitajte špeditera.

Koliko se plaća bez dokaza

Bez dokaza auto plaća redovnu carinu za polovan auto, koju navode vodiči o carini i PDV-u u Srbiji i u BiH; PDV se plaća u oba slučaja.

Kako se EUR.1 izdaje u Nemačkoj

EUR.1 izdaje nemačka carinarnica (Zollstelle) na pismeni zahtev izvoznika ili njegovog zastupnika, na primer špeditera. Izvoznik može da bude svako fizičko ili pravno lice koje može da dokaže poreklo, pa i privatni prodavac.

  • Komplet obrazaca kupuje se kod trgovaca obrascima ili u privrednim komorama (IHK).
  • U zahtevu se navode i uz njega prilažu dokazi o poreklu.
  • MRN izvozne deklaracije upisuje se u polje 11; EUR.1 se izdaje tek kada je sigurno da se auto izvozi.
  • Kao poreklo se upisuje Evropska unija ili EU, nikako Nemačka.

Postupanje carine je u načelu besplatno, a izdavanje EUR.1 nije među radnjama koje se naplaćuju po nemačkoj uredbi o carinskim troškovima (ZollKostV). Ono što naplaćuje trgovac ili špediter cena je njegove usluge, a ne carinska taksa. Pre plaćanja pismeno dogovorite ko pribavlja dokaz.

Kada je dovoljna izjava o poreklu

Izjavu o poreklu svaki izvoznik može da sačini kada roba sa poreklom u pošiljci ne vredi više od 6.000 €, a ovlašćeni izvoznik za bilo koju vrednost, uz broj ovlašćenja. Tekst je propisan; nemačka verzija počinje rečima „Der Ausführer (Bewilligungs-Nr. ...) der Waren, auf die sich dieses Handelspapier bezieht, erklärt ...“, a kao poreklo se navodi EU. Potrebni su svojeručni potpis izvoznika i ime potpisnika (ovlašćeni izvoznik može biti oslobođen potpisivanja), a pečat nije potreban.

Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) navodi da izjavu na fakturi daje firma koja prodaje auto, a da za auto kupljen od privatnog lica treba EUR.1. Da li privatni kupoprodajni ugovor može da sadrži izjavu, nije potvrđeno.

Koliko dokaz važi i šta ako ga nema

Dokaz važi 10 meseci od izdavanja i u tom roku mora da se podnese carini zemlje uvoza (revidirana PEM pravila, član 23).

Ako EUR.1 nije izdat pri izvozu, na primer greškom, nemačka carina može da ga izda naknadno, u roku od dve godine od izvoza, sa oznakom „ISSUED RETROSPECTIVELY“. Naknadna izjava o poreklu mora da se podnese u roku od dve godine od uvoza.

U BiH se preferencijalni tretman može tražiti i naknadno, uz zahtev za povraćaj u roku od tri godine (Zakon o carinskoj politici, Službeni glasnik BiH 58/15). I u Srbiji se povraćaj može tražiti u roku od tri godine, pa i na osnovu preferencijalne stope (Carinski zakon, član 103), ali nijedan zvaničan tekst ne potvrđuje da se prihvata dokaz pribavljen posle puštanja auta u slobodan promet. Pribavite dokaz pre carinjenja.

Provera posle carinjenja: ko plaća

Carina može kasnije da proveri dokaz, nasumično ili zbog osnovane sumnje; izvoznik čuva dokumente najmanje tri godine. Ako zemlja izvoza ne može da potvrdi poreklo ili, kod osnovane sumnje, ne odgovori za deset meseci, carina se naplaćuje od uvoznika, i kada je to fizičko lice.

U Srbiji je provera moguća tri godine; ako je uvoznik bio trgovac, carina naplatu traži od njega. U BiH je od 2020. do 2024. poreklo polovnih vozila naknadno provereno 21.882 puta, a u 15.155 slučajeva (69,3%) nije potvrđeno (podaci državne revizije institucija BiH iz decembra 2025).

Česte zablude

  • „Granica od 6.000 € računa se po katalogu AMSS.“ Pravila računaju vrednost robe sa poreklom u pošiljci; nijedan zvaničan izvor ne vezuje granicu za katalog, ali praksa srpske carine nije potvrđena.
  • „Privatni prodavac ne može da dobije EUR.1.“ Zahtev kao izvoznik može da podnese svako ko može da dokaže poreklo; prepreka su dokumenti.
  • „CoC dokazuje poreklo.“ CoC nije carinski dokument; poreklo dokazuju samo EUR.1 ili izjava o poreklu.
  • „Izjavu daje samo firma, uz pečat.“ Po pravilima do 6.000 € može svaki izvoznik, a pečat nije potreban.
  • „Najviše 40% delova sme da bude bez porekla.“ Revidirana pravila dozvoljavaju materijale bez porekla do 45% cene franko fabrika; 40% je stari podatak.

Sledeći korak

Izračunajte ukupan trošak

Izvori

Zvanični zakoni, odluke i stranice na kojima se ovaj vodič zasniva. Pročitani su 23. 9. 2026. i od tada su se propisi i iznosi mogli promeniti, pa one koji su vam važni proverite pre kupovine.