Плаћање аута у Њемачкој: пренос, SEPA и ограничења за готовину
Од маја 2026. из Србије можете да платите њемачком трговцу SEPA преносом у еврима: новац стиже до краја сљедећег радног дана, а накнада је много мања него за SWIFT плаћање (0,08% умјесто 0,7% по цјеновнику банке Banca Intesa од маја 2026). БиХ још није у SEPA подручју, па се одатле плаћа међународним (SWIFT) преносом. Готовина је ријетко рјешење: резидент Србије не смије да изнесе више од 10.000 € укупно, резиденту БиХ за изношење 10.000 € или више потребно је одобрење ентитетског министарства финансија (у ФБиХ за више од 10.000 €), а 10.000 € или више мора да се пријави на граници.
Плаћање преносом са рачуна
Физичком лицу није потребна никаква дозвола да њемачком продавцу плати ауто. У Србији се плаћања нерезидентима по текућим пословима обављају слободно, преко банке (Закон о девизном пословању, чланови 3 и 32), а исто важи у ФБиХ и у Републици Српској (ентитетски закони о девизном пословању, чланови 6 и 7).
У Србији уз налог банци достављате основ плаћања и документ на којем се плаћање заснива, на примјер фактуру или уговор; ако их доставите касније, сматра се да је налог дат тек оног дана када их банка прими. У ФБиХ се не смије плаћати на основу симулованог уговора или друге невјеродостојне документације, нити закључити уговор у којем није наведена стварна вриједност (члан 7).
Депозит у износу њемачког ПДВ-а (видјети водич о извозу) плаћа се на исти начин, а како и када се враћа, зависи од писменог договора са трговцем.
Њемачки порез на возило за извозне таблице обично се наплаћује SEPA директним задужењем, којим не може да се терети рачун у Србији или БиХ; друге начине плаћања објашњава водич о њемачком порезу на возило.
Из Србије: SEPA пренос
Србија је дио SEPA подручја од 22. маја 2025, а од 4. односно 5. маја 2026, зависно од банке, Народна банка Србије (НБС) и 18 од 19 банака извршавају SEPA трансфере одобрења. SEPA плаћање обавља се само у еврима, па га шаљите са девизног рачуна у еврима.
- У налогу наводите IBAN трговца и износ; BIC је потребан само када трговчева банка не може да га одреди из IBAN броја.
- Ако налог стигне вашој банци прије крајњег рока који је она одредила за тај дан, новац је на рачуну трговца најкасније до краја сљедећег радног дана, рачунајући од тренутка када банка има потребну документацију.
- Трговац добија цио износ: свака страна плаћа само своју банку.
- Плаћање на погрешан IBAN који постоји ипак се извршава, а повраћај новца зависи од банке код које је тај рачун, па IBAN провјерите према фактури.
Инстант SEPA плаћања тек почињу: НБС је у мају 2026. навела да ће бити уведена накнадно и постепено, а организација European Payments Council је у септембру 2026. навела једног учесника из Србије. Плаћања која SEPA не обухвата и даље иду преко SWIFT система.
Из БиХ: међународни пренос
БиХ није у SEPA подручју. Централна банка БиХ поднијела је захтјев за приступање 6. августа 2026; европска тијела о њему још нису одлучила, а прве SEPA трансакције Централна банка очекује најраније шест мјесеци послије пријема БиХ у SEPA подручје. До тада њемачком трговцу плаћате међународним (SWIFT) преносом, који је скупљи (видјети ниже). Колико такав пренос траје, није потврђено, па питајте своју банку.
Банкарске накнаде и ставка у калкулатору
Свака банка сама одређује накнаде; два цјеновника као примјер:
- Banca Intesa Београд (важи од маја 2026): SEPA 0,08%, најмање 300, а највише 5.500 RSD (око 47 €); SWIFT 0,7%, најмање 1.000, а највише 40.000 RSD.
- UniCredit Bank d.d. у ФБиХ (важи од 18. септембра 2026): 0,40% преко електронског банкарства, најмање 10 KM, или 0,70% у филијали, најмање 20 KM, а у оба случаја највише 900 KM; и још 1% када евре плаћате са рачуна у KM.
За 17.850 € (ауто од 15.000 € и депозит од 2.850 €) то је из Србије око 14 € за SEPA пренос и око 125 € за SWIFT пренос, а из БиХ око 71 € преко електронског банкарства или 125 € у филијали, уз још 178,50 € за конверзију KM у евре.
У калкулатору ставка „Банкарски трошкови преноса и конверзије“ полази од 40 € за Србију и од 95 € за БиХ. У банци Banca Intesa 40 € покрива SEPA пренос до 50.000 €, али SWIFT пренос само до око 5.700 €; 95 € је приближно цијена банке UniCredit Bank d.d. за плаћање 23.800 € преко електронског банкарства, без конверзије. Упишите износ из цјеновника своје банке. Ако вам се депозит врати SEPA преносом, Banca Intesa за тај прилив наплаћује 0,06%, најмање 100 RSD.
Колико готовине смијете да изнесете
- Србија: резидент смије да изнесе страни новац, чекове и динаре у укупном износу који не прелази 10.000 €, а више само при исељењу (одлука НБС, Службени гласник РС 67/2006, 52/2008 и 18/2009, тачке 10 и 11). Вишак царина привремено одузима (тачка 14), а суд одлучује да ли се враћа. Није јасно да ли је дозвољено тачно 10.000 €, па останите испод тог износа. Ко живи у иностранству дуже од годину дана, нерезидент је (Закон о девизном пословању, члан 2); нерезидент смије да изнесе до 10.000 €, а више ако је тај новац пријавио при уласку или подигао са девизног рачуна у Србији (одлука НБС, тачка 12).
- ФБиХ: резидент смије да изнесе више од 10.000 € само уз претходно одобрење Федералног министарства финансија (Одлука о физичком преносу готовине, Службене новине ФБиХ 100/25, тачка IV).
- Република Српска: за изношење готовине и чекова од 10.000 € или више резиденту је потребно претходно одобрење Министарства финансија Републике Српске (Уредба о физичком преносу готовине, Службени гласник Републике Српске 20/26, члан 4); такса је 70 KM, а министарство одлучује у року од 15 дана.
Куповина аута није међу наведеним разлозима ни у једном ентитету; остаје „други оправдан разлог“, који процјењује министарство.
Банкарски чекови и картице
Оба ентитета БиХ дозвољавају резиденту да чекове у страној валути изнад границе за готовину изнесе искључиво ради плаћања робе у иностранству: банка их издаје на основу предрачуна продавца, на граници показујете исправу банке, а банци у року од 60 дана доказујете да сте их искористили (одлука ФБиХ, тачка VI; уредба Републике Српске, члан 7). Прије тога питајте трговца да ли их прима. У Србији се чекови рачунају у истих 10.000 €.
Платна картица везана за ваш рачун по правилима ЕУ није готовина, а царина Србије дозвољава да се слободно носи. Подизање готовине у иностранству се плаћа: Banca Intesa је, на примјер, у мају 2026. наплаћивала 2% или 3%, зависно од картице. Картица са унапријед уплаћеним средствима која не гласи на име и није везана за банкарски рачун сматра се готовином у оба ентитета БиХ и у Мађарској.
Пријава готовине на граници
- Србија и БиХ: 10.000 € или више, у било којој валути, пријављује се царини на прописаном обрасцу и при изласку и при уласку (Србија: Службени гласник РС 20/18; ФБиХ: Службене новине ФБиХ 100/25, тачка III; Република Српска: Службени гласник Републике Српске 20/26, члан 3). Сама пријава не дозвољава резиденту да изнесе више од горе наведених износа.
- Улазак у ЕУ у Мађарској или Хрватској: 10.000 € или више пријављује се писмено, на обрасцу ЕУ, царини на мјесту уласка (Уредба (ЕУ) 2018/1672, члан 3). Хрватска царина образац прима и е-поштом, на адресу [email protected].
- Авионом у Њемачку: 10.000 € или више пријављујете њемачкој царини сами, не чекајући да вас питају, преко портала Zoll-Portal или, у појединим случајевима, на папирном обрасцу 040001 на енглеском; за непријављивање казна може да износи до 1.000.000 € (ZollVG § 31). Између земаља ЕУ, на примјер из Аустрије у Њемачку, 10.000 € или више морате да пријавите када царина то затражи и да кажете одакле је новац и чему служи (ZollVG § 12а).
Нетачни или непотпуни подаци рачунају се као да пријаве није било. На граници ЕУ непријављен новац може привремено да се задржи до 30 дана, а уз продужење најдуже 90 дана (Уредба (ЕУ) 2018/1672, члан 7).
Готовина код њемачког трговца
По њемачком закону о прању новца (Geldwäschegesetz, GwG) трговац који прими 10.000 € или више у готовини мора да вас идентификује: записује ваше име и презиме, мјесто и датум рођења, држављанство и адресу и провјерава их према службеној исправи са фотографијом, на примјер пасошу (GwG § 10, § 11 и § 12). Тај закон не ограничава плаћање аута готовином; једина забрана плаћања готовином у њему односи се на куповину некретнина (GwG § 16а).
Трговац ипак смије да одбије готовину ако је то договорено прије закључења уговора (Deutsche Bundesbank), па начин плаћања договорите прије потписивања.
Од 10. јула 2027. трговцима у ЕУ биће забрањено да за једну куповину приме више од 10.000 € у готовини, рачунајући и плаћања која су наизглед повезана (Уредба (ЕУ) 2024/1624, члан 80). Ограничење не важи за плаћања између приватних лица, па не обавезује приватног продавца.
Честе заблуде
- „Ауто скупље од 10.000 € по закону мора да се плати преко рачуна.“ У Њемачкој закон о прању новца само обавезује трговца да идентификује купца који плаћа 10.000 € или више у готовини; ограничење плаћања готовином изнад 10.000 € у ЕУ важи тек од 10. јула 2027.
- „Ако новац пријавите, смијете да изнесете и више од 10.000 €.“ Резидент Србије не смије да изнесе више од 10.000 € осим при исељењу, а вишак царина одузима; пријава само нерезиденту омогућава да изнесе оно што је пријавио при уласку. У БиХ резиденту је потребно одобрење министарства.
- „У БиХ се пријављује само износ већи од 10.000 €, односно од 20.000 KM.“ Прописи оба ентитета траже пријаву већ од 10.000 €.
- „У ФБиХ више од 10.000 € смије да се изнесе само при исељењу, за медицинске трошкове, школовање и слично.“ Министарство може да прихвати и други оправдан разлог, а за плаћање робе у иностранству могу да се изнесу банкарски чекови издати на основу предрачуна продавца.
- „Пренос до Њемачке траје 2 до 5 радних дана.“ Из Србије SEPA пренос стиже до краја сљедећег радног дана; за SWIFT пренос из БиХ рок није потврђен.
Овај корак увоза
Израчунајте укупан трошак
Извори
Званични закони, одлуке и странице на којима се овај водич заснива. Прочитани су 23. 9. 2026. и од тада су се прописи и износи могли промијенити, па оне који су вам важни провјерите прије куповине.
- Narodna banka Srbije: SEPA u Republici Srbiji, najčešća pitanja i odgovori (18. 5. 2026)
- Narodna banka Srbije: Zakon o deviznom poslovanju, prečišćen tekst
- Narodna banka Srbije: Odluka o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva
- Narodna banka Srbije: Portal N1, pitanja u vezi s propisima koji se odnose na unošenje i iznošenje efektivnog stranog novca (3. 12. 2021)
- Uprava carina: Prenos sredstava preko granice
- Centralna banka BiH: CBBiH zvanično aplicirala za pristupanje SEPA području (6. 8. 2026)
- Vlada FBiH: Zakon o deviznom poslovanju (Službene novine FBiH 47/10)
- Vlada FBiH: Odluka o fizičkom prenosu gotovine (Službene novine FBiH 100/25)
- Ministarstvo finansija Republike Srpske: Zakon o deviznom poslovanju, nezvanični prečišćeni tekst
- Ministarstvo finansija Republike Srpske: Fizički prenos gotovine
- Uredba o fizičkom prenosu gotovine (Službeni glasnik Republike Srpske 20/26)
- Regulation (EU) 2018/1672 on controls on cash entering or leaving the Union
- NAV: Készpénz bejelentése
- Carinska uprava Republike Hrvatske: Unos i iznos novca (nova pravila od 26. ožujka 2026.)
- Zoll: Anmelde- bzw. Anzeigepflicht bei Ein- oder Ausreise aus bzw. in Nicht-EU-Mitgliedstaaten
- Zollverwaltungsgesetz, § 12a
- Zollverwaltungsgesetz, § 31
- Geldwäschegesetz, § 10
- Geldwäschegesetz, § 16a
- Deutsche Bundesbank: Häufig gestellte Fragen zum Bargeld
- Regulation (EU) 2024/1624 on preventing the use of the financial system for money laundering, article 80